Joahim Gauk, bivši sveštenik i predsednički kandidat SDP-a i Zelenih, govori za Neue Zürcher Zeitung.

Intervju sa švajcarskim istoričarem Oliverom Jensom Šmitom: koliko uspeha su imali pokušaji zapada da se demokratija i vladavina prava probiju i učvrste na Balkanu? Funkcioniše li modernizatorski projekt EU, ili se nakon proglašenja nezavisnosti Kosova nagoveštava „ponovno ujedinjenje” oblasti koje naseljavaju Albanci?

200 istoričara iz 30 evropskih zemalja 5 godina je radilo na poređenju pisanja nacionalnih istorija u zemljama Evrope. Rezultati ovog istraživanja su toliko porazni, da je preporuka istraživača da od pisanja nacionalne istorije treba potpuno odustati. 

Dvostruko označavanje na Kosovu ponekad deluje sasvim apsurdno, pošto su ponegde albanski i srpski nazivi identični. Ali i tu se ipak piše dvostruko: Junik/Junik, ili Gazimestan/Gazimestan. Poruka – ime je možda isto, ali ono ne označava istu stvar. Postoji jedna albanska, i jedna srpska stvarnost.

Teroristički napadi od prošle nedelje, demonstracije protiv generala Mušarafa, kao i način na koji su ih policija i vojska nasilno razbili, daju povoda za brigu i pitanje da li se trenutno najvažniji američki saveznik u tom regionu nalazi na ivici provalije i hoće li nuklearno oružje završiti u rukama islamista. Vašington je očigledno veoma zabrinut, dok u Evropi kao da još ne postoji jasna svest o tome koliko je situacija opasna. (Možda deo razloga treba tražiti u tome što Evropa i tako nema nikakav uticaj na tamošnje događaje.)

Podižući vojnu granicu koja odvaja Istočnu i Zapadnu Nemačku i izdajući naredbu da se puca u begunce, vođe Socijalističke partije su pucale u vlastiti sistem. Na nesreću, samo in spiritu, a ne in corpore. Da li su partijski funkcioneri zahvalili stanovništvu Istočne Nemačke što posle 1989. godine nisu pribegli "rumunskom rešenju"?