Inicijativa za rekonstrukciju Vlade zapravo je priča o rekonstrukciji premijera Vlade. Tadić mora da poziciju frontmena vlade prepusti nekom agresivnijem političaru.

Razna govorkanja upućuju na zaključak da je sa Telenorom još pre tendera postignut neki dogovor da se prihvate „srdačne konkurencije“ Telekomu u domenu fiksne telefonije.

Štrajk u elektrani koja proizvodi više od pola godišnje produkcije struje u Srbiji „uspešno se završio“ gotovo pre nego što je i počeo - a videćemo da li je sa tim „uspehom“ propala i čitava koncepcija ekonomske politike Vlade Srbije za 2010. godinu.

Nije lako pronaći pet važnih ekonomskih događaja u Srbiji 2009. jer je reč o teškoj godini koja je protekla u znaku grčevite „ekonomske defanzive". Ipak, preživelo se i 2009. I to čak nešto lakše nego što smo strahovali.

Preko novina se vodi dijalog između guvernera Radovana Jelašića i privrednika, koji su ogorčeni što je centralna banka dozvolila da cena evra „iznenada poskoči“.

Zašto je Konuzin uopšte potegao priču o „atomskoj energetici“ baš u Novom Sadu, baš na dan ukidanja viza za EU i zašto se ona nekako čini logičnom kao ponuda koja je (zasad) navrat-nanos morala biti odbačena? Zato što Rusi imaju problem sa plasmanom svojih nuklearki u Evropi.

U javnosti se raspirila diskusija o buketu pitanja koja se postavljaju oko zaduženosti zemlje prema inostranstvu - sa preovlađujućom tezom: da Srbija još nije prezadužena i nelikvidna, ali će to sigurno biti u budućnosti?! 

Raspirivala se priča da Rusi dolaze da ekonomski spasu Srbiju jer donose kredite u visini od milijardu dolara. Ovo poslednje je, navodno, tačno, ali se ispostavilo da je reč o kreditima planiranim za narednu deceniju.

Neko je tabloidima šapnuo da je pare u Moskvi izmuzao Vuk Jeremić. Sutra ćemo verovatno čuti da su najzaslužniji za to Voja, Velja ili Toma, a da su „žuti samoreklameri“ samo pokupili kajmak odavno utemeljenog „pozicioniranja Srbije“ pod rusku kasu.