Offline pismo Borisu Tadiću: Vreme teče, Predsedniče! 

Izuzetni gospodine predsedniče,

Bez obzira na zlokobnu životnu činjenicu da se nikad nismo upoznali, nismo se čak nigde ni videli – posedujem iracionalno uverenje da vas dovoljno poznajem jer sam, kao i svi građani Srbije priključen na različite oblike medijske bele tehnike, svakodnevno, bez zaštite, izložen vašem liku i delu; impresivnu količinu vaših intervjua, izjava, premišljanja i komentara povodom različitih tema – govorili vi o Kosovu, gasu, Rusiji, vojsci, ptičjem gripu, inflaciji, EU ili o školskom sportu, svejedno – nije mogućno izbeći čak ni u hinjenoj izolaciji; uspeli ste, čestitam, da među građanima Srbije stvorite ispravan utisak da ste vi i Srbija jedno isto, da kad kažem „Srbija“, u stvari, misim na vas, Borisa Tadića. Nisam jedini koji je morao da primeti koliko volite da radite: vredan predsednik je svakako bolji od lenjog predsednika, ali sam takođe morao da primetim da vas ne sputava opis vašeg radnog mesta i da kao politički freelancer imate volju, želju i potrebu da vas konsultuju povodom bilo čega, ipak je predsednička poslednja!

Ono što sam iz vaših cenjenih intervjua za drugarske medije (RTV B92, RTS, Press, Politika, naročito Večernje novosti) uspeo da upamtim jeste vaše „čvrsto opredeljenje“ za „evropske vrednosti“, pod kojima se, valjda, podrazumeva nekakva sloboda govora i sloboda kritike. Mogu da vas razumem da vam nikako nije jasno da postoje ljudi koji vas ne vole i koji u vama ne vide nikakvu garanciju za svetlu budućost – vi, koji se toliko trudite oko svake krupne sitnice, čak posećujete i osnovne škole da sa đacima-prvacima igrate šah, dolazite u neprijatnu situaciju da vas deo javnosti ne vidi onako kako vi sebe vidite; vi, svakako, mislite da činite sve najbolje što je u vašoj moći; ja, recimo, mislim da niste dorasli izazovima predsedničkog mesta na kojem se nalazite, neka vas ne zavara primisao da je reč o „razočaranom glasaču“ jer, tek da vas podsetim, nisam ni glasao za vas na predsedničkim izborima, o čemu sam imao skromnu priliku da vas obavestim u jednoj od emisija „Peščanika“ početkom godine.

Ah, da, „Peščanik“! Slučaj koji se ovih dana dogodio – da se poslednja emisija „Peščanika“ preko Radija B92 nije mogla čuti diljem Srbije zbog ometanja, da je web sajt „Pešanika“ oboren, da su nepoznati počinioci (NN lica u bekstvu) slupali na parkingu automobil urednice „Peščanika“, da je na delu očigledna vrsta terora – verovatno vam nije poznat. Mogu da razumem; problem sa akcizama za cigarete u obliku Zakona donet od Odmetnutog dela Vlade i hard-core opozicije, verovatno vam stvara veću glavobolju; tek jeheartache stav Holandije koja se usudila da se suprotstavi evropskim integracijama Srbije a kojoj ćete doakati „kreativnim rešenjima“, citiram vašeg ministra inozemnih poslova; muči vas, dozvolite da budem i ja kreativan, problem Kosova, nevolje cure na sve strane i teško je zapušiti sve rupe; zato sam uveren da nemate pojma o problemima jedne radio-emisije, što bi vas se, budimo iskreni, ticala nekakva emisija u kojoj vi ne učestvujete?

Ipak, Dear President Tadić, problem oko „Peščanika“ prerastao je samo unutrašnje medijske granice; ometanje ove emisije neodoljivo podseća na vreme slavnog Slobodana Miloševića, kad su mnogobrojne Službe imale zadatak da zakrče, zaustave, onemoćaju ili ukinu etar; danas, u vreme kad je slogan „Tadić je Srbija“ već postao državna doktrina, nema nikakvog razloga da vam se ovako, preko e-novina (koje, naravno, ne čitate), iz virtuelnog spejsa, obratim i podsetim na svega few činjenica.

U ometenoj emisiji, uvodnik urednice Svetlane Lukić bio je posvećen vama; činjenica da ste uz Putina i KUD Hamas bili jedini koji nije poslao čestitku Baraku Obami – jeste tema za komentar; baš kao što je tema za komentar činjenica da se podrška Evropskoj Uniji u Srbiji poprilično smanjila za vreme ove vaše „proevropske Vlade“, kako vi to volite da kažete. Sagovornici u toj spornoj emisiji (Žarko Korać, Dejan Ilić, Petar Luković) takođe su se bavili vašim radom i bili, da se ne lažemo, vrlo kritični, povremeno ogorčeni, čak i neprimerno oštri spram prisutnog tadićizma u svakoj srpskoj spori. Ukratko, ovo je mala protivteža vašoj preuspešnoj PR službi, manjinski glas „protiv“ u situaciji kad vaša lična i partijska popularnost nema granica.

Dogodilo se, izuzetni predsedniče, ono što se dogodilo: „Peščanik“ niko nije čuo u repriznom terminu, u subotu, jer je Ometanje bilo besprekorno; sajt još ne radi – hiljade hakera vredno rade na tome da se ovaj sajt više nikad ne podigne; a najzanimljivije od svega jeste da u gotovo svim komentarima (ne samo u e-novinama), na različitim internet forumima koji još nisu osujećeni, čitamo kako iza čitave ove akcije stoji – Boris Tadić.

Vi, koji ste poznati po nizu beskorisnih gestova tzv. Pomirenja (svojevremeno ste za tribinu na Pravnom fakultetu koja se zvala „Oslobađanje srpske Srebrenice“ rekli da je sasvim u redu jer je u pitanju sloboda govora), ovog se puta niste oglasili da makar demantujete da je naređenje za ometanje stiglo iz vašeg okruženja; ili ćete nas i dalje uveravati da je „pravo na slobodu govora“ rezervisano za različite oblika fašizma i nacizma, čega je prepun medijski prostor ove Srbije pod vašim predsednikovanjem?

Kako to, predsedniče Tadiću, da svaki ovdašnji fašista može medijski da se zajebava sa likvidiranima u Srebrenici – podsećam da ih je bilo najmanje 7.000 ubijenih – i da tvrdi da ih je streljano svega petsto-šesto, kad je presudom Međunardnog suda pravde jasno rečeno da se radi o „ograničenom genocidu“, za koji je kriva Srbija jer taj genocid nije sprečila; kako to, predsedniče Tadiću, da iz dana u dan čitamo tekstove u kojima se ubica Zorana Đinđića, izvesni Milorad Ulemek Legija, sa strahopoštovanjem uzdiže u nebesa, piše se slobodno kako on ni mrava ne bi zgazio, taman posla nekog ubio, piše se kako će uskoro izaći iz zatvora, kako je ovo godina „Legijine slobode“, svašta se piše, dragi predsedniče, čitate li bar nešto? A je li nešto od toga zabranjeno? Ometeno? Nedostupno javnosti? Otvorite web stranicu Nove Srpske Fašističke Misli u retkim trenucima predaha.

Činjenicu da deo javnosti misli da vi stojite iza cenzure medija i da ste, možda, lično kivni na „Peščanik“, jer se „Peščanik“ nije pretvorio u vaše PR robove – možete ignorisati, naravno, to je vaše lično i predsedničko pravo; ali, ako to učinite, pređete preko svega kao da se ništa nije dogodilo, ne oglasite se, ne obezbedite da Država Srbija ustanovi ko je odgovoran za ovu vrstu najpodlije, miloševićevske cenzure, imaćemo sve razloge da poverujemo da je Predsedniku dobro, a kad je Predsedniku dobro – onda ništa.

A da li vam je dobro?

E-novine.com, 26.01.2009.