Medveđa usluga

Sve je počelo septembra 2004, kada su na brdsko-planinsku premijeru filma Život je čudo Emira Kusturice došli svi koji su nešto značili u Srbiji: Boris Tadić, Vojislav Koštunica, Dragan Jočić, Matija Bećković, Dušan Kovačević... I prevalili gotovo 200 kilometara, iako su četiri dana kasnije mogli da pogledaju isti film u beogradskom Sava centru.

Kusturici se svideo lokalitet na kojem je snimao film i tu je kupio brvnaru. Za potrebe snimanja filma izgrađena je železnička stanica Golubići i etno selo Drvengrad. Onda je januara 2005. vladika Hrizostom na brdu Mećavniku osveštao drvenu crkvu čiji su ktitori Kusturica i njegova supruga Maja.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine, koje je personificirao Aleksandar Popović, potpredsednik DSS, odlučilo je da zaštiti Mokru Goru, pa je uredbom Vlade Srbije Mokra Gora proglašena Parkom prirode. Kusturica je postao direktor Parka, a za počasnog građanina Užica je izabran „zbog svega što je uradio i namerava da uradi u užičkom selu Mokra Gora“.

Kada je londonska kompanija European Nickel uz dozvolu Ministarstva rudarstva i energetike počela da istražuje nalazišta fero-nikla na području Mokre Gore i iz istraživanja izuzela desetak kvadratnih kilometara oko Šarganske osmice i etno sela, Kusturica je izjavio za Reuters: “Svim sredstvima ćemo odbraniti ovo devičansko zemljište od onih koji bi da unište prirodu, pokupe pare i pobegnu”. Izveštač britanske agencije je saznao da meštani neće dozvoliti eksploataciju rude. Britanci su hteli da do 2010. ulože 100 miliona evra i zaposle 500 ljudi. 

U januaru 2008. Kusturica se ispovedio američkom nedeljniku Variety koji izveštava iz industrije zabave: “S obzirom na to da imam problem sa demokratijom, uvek se šalim i kažem da hoću da budem gradonačelnik koji bira svoje građane ”.

Park prirode je 2008. odlukom vlade proširen sa 3.700 na 10.800 hektara, dobio je ime Šargan - Mokra Gora i spojen sa Nacionalnim parkom Tara koji postoji od 1981. Tim potezom su drastično promenjeni imovinsko-pravni odnosi na 7.100 hektara. Vlasnik parcele koja pripada Nacionalnom parku ne može parcelu prodati, na njoj graditi, ne može je obrađivati. Nataša Mićić, potpredsednica LDP-a izjavila je 26. decembra 2008. za Večernje novosti da je “proširenjem Parka prirode Vlada Srbije prekršila član 58. Ustava koji garantuje pravo imovine. Istovremeno, Ustav određuje da ovo pravo može biti ograničeno samo na osnovu zakona, dakle ne uredbama, kao i pravo na pravičnu naknadu u slučaju ograničenja tog prava. I ne samo to, Vlada je ovim uredbama pored neustavnih prava svojine, omogućila čak i neustavna policijska i urbanistička ovlašćenja koja uživa vlasnik Drvengrada. Na ovaj način je jedan pojedinac stavljen iznad pravnog poretka”.

Država je dozvolila Kusturici da „osnuje vlastiti 16-člani odred rendžera kojim zapovijeda njegov 29-ogodišnji sin Stribor“, izvestio je zagrebački Nacional 22. septembra prošle godine.

“Park prirode je jedan od retkih projekata u državi koji je uživao opšti konsenzus i iza koga su stali ljudi kao što su Tadić, Koštunica, Dinkić”, opravdao se Kusturica u listu Press 19. septembra 2008, iako je pet dana ranije više od dvesta meštana četiri sela protestovalo u Domu kulture u Kremnima zbog odluke da se Park prirode proširi bez javne rasprave i saglasnosti grada Užica.

„Neko želi da od lepote naše prirode ostvari dobru zaradu, a da mi ovde u Kremnima ostanemo čobani. Nemojte da uzurpirate moju parcelu bez moje dozvole“, rekao je jedan Kremanac izveštaču Glasa javnosti. Drugi kaže da je interes Kusturice da ih drži u 19. veku, da se kupaju pod šljivom, a da on dovodi turiste da ih gledaju.

Milomir Stanojčić iz Bioske upozorio je da je proširenje Parka prirode repriza 1948. i 1974. godine „kada je država seljacima otimala zemlju, koze i žito“. Predsednik užičkih lovaca Boško Đurović pitao je: „Zašto bi naše brvnare narušile izgled Tare, a ne narušavaju je Kusturičini hoteli i skijališta“. Posle skupa u Domu kulture Kusturica je vratio titulu počasnog građanina Užica.

Kremanci pitaju ko Kusturici dozvoljava da im helikopterom nadleće imanja, plaši decu i stoku, i zašto se jedino kroz Mokru Goru, i nigde više u Srbiji, vozačima naplaćuje eko-taksa. Tarifu za korišćenje krajolika Nacionalnog parka utvrdila je Skupština Parka prirode. Najjeftinije je iznajmiti bicikl – 50 dinara, a najskuplje snimati filmove, jer to košta 8.900 dinara po započetom danu snimanja. Odluku je potpisao predsednik Skupštine Siniša Kovačević (dramski pisac, drama Đeneral Milan Nedić), koji je od juna 2008. funkcioner DSS, a bio je potpredsednik Narodne stranke Pravda, izdanka SPO.

Lane su iz Nacionalnog investicionog plana infrastrukturni projekti u Mokroj Gori dobili 2,7 miliona evra. Iako nosilac projekata nije opština Užice već Park prirode, opštinari će kada počne realizacija poslova iz budžeta morati da izvoje 30 odsto vrednosti investicija. Funkcionerka LDP-a, Užičanka, komentariše da je “njen grad dobio 2,5 puta manje novca iz NIP-a nego vlasnik Drvengrada. Druga davanja i ubiranje taksi koja se sada slivaju u privatno preduzeće i da ne pominjem. Osim toga, da bi izbegao plaćanje odnošenje smeća opštinskom komunalnom preduzeću, dao je sebi slobodu da napravi divlju deponiju u selu Kremna. Kakva ironija, divlja deponija u parku prirode”.

Čim je u februaru čuo da je austrijsko udruženje Četiri šape, iza koga stoji EU, ponudilo milion evra za izgradnju prihvatilišta za medvede u Srbiji, Kusturica je najavio da će se Božana, Kasandra i Seida vratiti u Srbiju, jer će do kraja godine biti izgrađen medveđi rezervat i azil u dolini Belog Rzava, između kanjona i brda koja dele Srbiju od Bosne, na oko 17 hektara. Tako će Kusturica proširiti latifundiju koju kontroliše na 10.817 hektara.

Udruženje Četiri šape je transportovalo u bugarski park za medvede tri mrke medvedice koje su u Požarevcu i Kruševcu izdržavale mečkare. U parku članice EU ove najveće evropske životinje ne moraju da zarađuju za hranu, imaju veterinare, bazene i jazbine, normalan zimski san i rezervu masti dok su hibernirani. Medvedice odvedene u Bugarsku su bile ili slepe, ili inficirane, ili izranavljene njuške. U Bugarskoj su im skinuli alke. Dobile su i nova imena, vajka se novinar Politike: “Tako je Božana postala Nastasja, Kasandra Milena, a Seida Marko nazvana je Seida”.

„Biće to 'starački dom' za mede“, objasnio je svoju viziju dobitnik Srebrnog medveda.

Inače, u životinjskom delu Kusturičinog opusa medved statira samo u filmu Život je čudo. “Jednom sam na francuskoj televiziji gledao prilog o medvedu koga je Skupština Francuske proglasila nepoželjnim i podsetilo me to pomalo na moju sudbinu. Zašao je taj medved po Pirinejima, oderao tridesetak štala, i proglašen je personom non grata. A zanimljivo je da je u Francusku stigao iz Slovenije. Em iz Slovenije, em persona non grata“, kaže Kusturica.

U Sloveniji ima 300 do 700 medveda koji dobro žive. Kako piše list The New York Times, za Sloveniju je izvoz medveda u evropske države koje žele da umnože medveđu populaciju ono što su za Japan bili tranzistori. Slovenija po medvedu zarađuje 7.500 evra. Uprkos izvozu, medveđa grupacija u Sloveniji se povećava, a za hranu ne moraju da prose po sokacima i mehanama.

U Srbiji je ostalo svega 53 medveđa primerka, iako lovostaj štiti mrkog medveda čitave godine. Od 2007. Biološki fakultet iz Beograda je pratio Miloja, medveda sa Tare. Crna metalna ogrlica sa odašiljačem signalizirala je da je Miloje čas u Srbiji, onda nestane u Crnoj Gori, pa se vrati na Taru, onda prepliva Drinu i ode u Bosnu. Poslednji put je lociran krajem 2008. u šumama između Vlasenice i Han-Pijeska. Od devet podvrsta evropskih mrkih medveda samo bosanski ima ime, prezime i srednje slovo: ursus arctos bosniensis. Bosna je 26. februara usvojila zakon o zaštiti i dobrobiti životinja, pa su Albanija i Srbija ostale jedine evropske zemlje koje ne štite životinje zakonom.

Tamara Kaliterna

Službeni glasnik 2006

Odluka o naknadama za korišćenje predela Šargan-Mokra Gora

("Sl. glasnik RS", br. 78/2006)

Član 1

Ovom odlukom utvrđuje se visina i način obračuna i plaćanja naknada za korišćenje Predela izuzetnih odlika "Šargan-Mokra Gora".

Član 2

Naknadu za korišćenje Predela izuzetnih odlika "Šargan-Mokra gora" plaćaju preduzeća i druga pravna lica, preduzetnici i građani (u daljem tekstu: korisnici) koji prilikom obavljanja delatnosti, drugih radnji i posete koriste pogodnosti Predela izuzetnih odlika "Šargan-Mokra Gora" kao zaštićenog prirodnog dobra (u daljem tekstu: zaštićeno područje).

Naknada iz stava 1. ovog člana plaća se za:

1. obavljanje određenih delatnosti u zaštićenom području korišćenjem prostora i drugih nepokretnosti i pojedinih prirodnih resursa;

2. korišćenje posebno uređenih terena u zaštićenom području ili terena pogodnih za određene namene;

3. korišćenje imena i znaka zaštićenog područja, odnosno "Parka prirode Mokra Gora" d.o.o;

4. korišćenje usluga koje pruža "Park prirode Mokra Gora" d.o.o;

5. posetu, odnosno ulazak u zaštićeno područje.

Član 3

Naknada za obavljanje delatnosti utvrđuje se i plaća za sledeće delatnosti:

1. Turizam
	1) Za delatnost turističkog posredovanja naknadu plaćaju agencije, preduzeća, biroi, radnje i drugi registrovani subjekti za tu vrstu usluga, u godišnjem iznosu	7.544,00 dinara;
2. Ugostiteljstvo
	1) Za usluge smeštaja ili ishrane naknadu plaćaju ugostiteljski objekti, i to:
	- hoteli i moteli, po ležaju, u godišnjem iznosu	2.105,00 dinara,
	- odmarališta i drugi slični objekti, po ležaju, u godišnjem iznosu	1.351,00 dinara;
	2) Za ugostiteljske usluge bez smeštaja naknadu plaćaju:
	- restorani, kafane, barovi, diskoteke, poslastičarnice i slični objekti, po m2 podne površine, u godišnjem iznosu	1.421,00 dinara,
	- privremeni objekti (kiosci, bifei i sl.), po m2 površine, u godišnjem iznosu	7.544,00 dinara,
	- montažni objekti (šatori i sl.) za vreme vašara i drugih javnih manifestacija, po m2 površine, u dnevnom iznosu	1.619,00 dinara.
	U površinu objekta računa se pored zatvorenog prostora i spoljašnji prostor na kome se pruža usluga (terase, bašte, trotoari i sl.).
3. Trgovina
	1) Za delatnost trgovine na malo naknadu plaćaju:
	- prodavnice prehrambenih i neprehrambenih proizvoda, po m2 podne površine, u godišnjem iznosu	754,00 dinara,
	- benzinske stanice, po m2 pokrivene površine objekta, u godišnjem iznosu	3.018,00 dinara,
	- pokretne tezge za prodaju suvenira (osim domaće radinosti) i drugi pokretni objekti namenjeni prodaji robe, po jednoj tezgi ili pokretnom objektu, u dnevnom iznosu	450,00 dinara;
	2) Za delatnost trgovine na veliko, svim vrstama robe, uključujući i građevinski materijal, naknadu plaćaju:
	- stovarišta svih vrsta, po m2 ukupne površine, u godišnjem iznosu	1.421,00 dinara.
4. Usluge iznajmljivanja
Naknadu za usluge iznajmljivanja plaćaju pravni subjekti za:
	1) iznajmljivanje motornih sanki, motornih bicikala, motocikala i motornih četvoro i trotočkaša ("bagija" i "terenaca") po komadu, u dnevnom iznosu	1.500,00 dinara;
	2) iznajmljivanje bicikala, po komadu, u dnevnom iznosu od	50,00 dinara.
5. Snimanje filmova i fotografisanje
Za snimanje filmova i fotografisanje u komercijalne svrhe u zaštićenom području naknadu plaćaju pravna i fizička lica, i to:
	1) za igrane, reklamne i druge filmove, po započetom danu rada/snimanja, u iznosu	8.900,00 dinara,
	2) za dokumentarne filmove, po započetom danu rada, u iznosu	4.450,00 dinara,
	3) za komercijalne filmove, po započetom danu rada, u iznosu	3.000,00 dinara
	4) komercijalno fotografisanje, po započetom danu rada, u iznosu	1.491,00 dinara.
6. Transport
Za transport ljudi, tereta, energije, signala telekomunikacija i tečnih i drugih materija naknadu plaćaju pravna i fizička lica koji su vlasnici ili im je povereno upravljanje objektima i opremom za transport, i to za:
	1) železnicu, ski-liftove i žičare, po metru dužnom, u godišnjem iznosu	350,00 dinara,
	2) javne puteve, po metru dužnom, u godišnjem iznosu	160,00 dinara,
	3) visokonaponske elektrovodove, po metru dužnom, u godišnjem iznosu	80,00 dinara,
	4) PTT vodove, po metru dužnom, u godišnjem iznosu	80,00 dinara,
	5) cevovode, po metru dužnom, u godišnjem iznosu	80,00 dinara,
	6) TV releje i bazne stanice mobilne telefonije, po objektu, u godišnjem iznosu	80.000,00 dinara.

Član 4

Naknada za korišćenje posebno uređenih ili pogodnih terena za određene namene utvrđuje se i plaća za:

1. Sport i rekreaciju
Naknadu za korišćenje terena ili objekata uređenih za potrebe sporta i rekreacije plaćaju vlasnici tih terena ili objekata (izuzev škola), i to za sportske terene, po m2 površine, u godišnjem iznosu		15,00 dinara.
2. Postavljanje reklama
Za reklame koje se postavljaju u zaštićenom području, naknadu plaćaju pravna i fizička lica koja reklamiraju proizvode i usluge i to po površini reklamnog panoa:
	1) do jednog m2, u godišnjem iznosu	14.913,00 dinara,
	2) preko jednog m2, za svaki sledeći m2, u godišnjem iznosu	2.983,00 dinara;
3. Kuće za odmor - vikendice
Za korišćenje kuća za odmor - vikendica u zaštićenom području naknadu plaćaju vlasnici tih nepokretnosti, i to po jednom m2 podne površine, u godišnjem iznosu		88,00 dinara.

Član 5

Naknadu za korišćenje imena i znaka zaštićenog područja i "Parka prirode Mokra Gora" d.o.o. plaćaju pravna i fizička lica kada to ime, odnosno znak upotrebljavaju u:

1. nazivu firme, na memorandumu i drugim dokumentima,

2. oznaci proizvoda,

3. reklamama, prospektima, brošurama i drugim reklamnim materijalima.

Član 6

Naknadu za korišćenje usluga koje pruža "Park prirode Mokra Gora" d.o.o. plaćaju korisnici tih usluga za:

1. Usluge organizovanog obilaska i prezentacije posebnih prirodnih i kulturnih vrednosti na zaštićenom području, uz pratnju vodiča - nadzornika "Parka prirode Mokra Gora" d.o.o. i to:
	1) učenici po osobi, u jednokratnom iznosu	14,00 dinara,
	2) ostali građani, po osobi, u jednokratnom iznosu	21,00 dinara;
2. Korišćenje parking prostora kojim upravlja i koji održava "Park prirode Mokra Gora" d.o.o. po vozilu, za jedan dan, i to za:
	1) autobuse	150,00 dinara,
	2) putnička vozila	50,00 dinara,
	3) prikolice i kamp-prikolice	150,00 dinara,
	4) kamione	150,00 dinara,
	5) šlepere i kamione sa prikolicom	250,00 dinara,
	6) traktore i druga poljoprivredna vozila	75,00 dinara.

Član 7

Za ulazak u zaštićeno područje naknadu plaćaju vlasnici, odnosno korisnici motornih vozila kupovinom ulaznice.

Cena ulaznice iz stava 1. ovog člana utvrđuje se po motornom vozilu u dnevnom iznosu i to za:
	1) putničko vozilo	50,00 dinara,
	2) autobus	150,00 dinara,
	3) teretno vozilo	200,00 dinara,
	4) teretno vozilo sa poluprikolicom ili prikolicom	250,00 dinara,
	5) šleper i vučni voz	350,00 dinara.
Za ulazak u zaštićeno područje putnika koji se prevoze železničkim kompozicijama "Šarganske osmice“ i železničkim kompozicijama drugih prevoznika, naknadu plaća preduzeće koje upravlja železničkom prugom i objektima, odnosno preduzeće koje je vlasnik železničke kompozicije, za dane u kojima se saobraćaj odvija, u dnevnom iznosu		500,00 dinara.

Za pojedine kategorije vlasnika, odnosno korisnika motornih vozila iz stava 2. ovog člana (žitelji, zaposleni, redovni javni prevoznici i dr.), "Park prirode Mokra gora" d.o.o. utvrdiće beneficije ili oslobađanje od plaćanja naknade.

Član 8

Naknada iz člana 3. tač. 1, 2, 3, i 6. i člana 4. tač. 1, 3. i 4. obračunava se u godišnjem iznosu i plaća tromesečno, na osnovu fakture "Parka prirode Mokra gora" d.o.o, najkasnije do 15. datuma prvog meseca u narednom tromesečju.

Naknada iz člana 3. tačka 2. podtačka 2), treća alineja (montažni objekti) i člana 3. tačka 5. (snimanje i fotografisanje) plaća se u ukupnom obračunatom iznosu prilikom pribavljanja odobrenja za postavljanje montažnog objekta, odnosno odobrenja za snimanje i fotografisanje u komercijalne svrhe, na osnovu fakture "Parka prirode Mokra Gora" d.o.o.

Naknada iz člana 3. tačka 3. podtačka 1), treća alineja (pokretne tezge) obračunava se dnevno i može se plaćati po tromesečnoj fakturi "Parka prirode Mokra Gora" d.o.o. ili u dnevnom iznosu nadzorniku ili drugom ovlašćenom radniku "Parka prirode Mokra Gora" d.o.o. preko blok uplatnice, a na zahtev lica može se izdati i račun.

Naknada iz člana 6. obračunava se dnevno i plaća nadzorniku ili drugom ovlašćenom radniku "Parka prirode Mokra Gora" d.o.o.

Naknada iz člana 5. obračunava se i plaća godišnje u visini od 2% ukupnog prihoda prometa roba i usluga koji se ostvare pod imenom i znakom Predela izuzetnih odlika "Šargan-Mokra Gora".

Naknada iz člana 7. stav 2. plaća se na deonici magistralnog puta M 3 Užice-Višegrad koja prolazi kroz zaštićeno područje, kupovinom ulaznice na mestima posebno utvrđenim i uređenim za te namene.

Naknada iz člana 7. stav 2. obračunava se dnevno i plaća tromesečno na osnovu fakture "Parka prirode Mokra Gora" d.o.o, najkasnije do 15. datuma prvog meseca u narednom tromesečju.

Član 9

Bliže uslove, način i mesto naplate naknada iz člana 7, izgled ulaznice, uslove i visinu popusta ili oslobađanja od plaćanja te naknade utvrdiće "Park prirode Mokra Gora" posebnim aktom.

Član 10

Naknade utvrđene ovom odlukom uplaćuju se na račun "Parka prirode Mokra Gora" d.o.o.

Sredstva ostvarena od naknada po ovoj odluci koriste se za zaštitu i razvoj Predela izuzetnih odlika "Šargan-Mokra Gora".

Član 11

Ova odluka stupa na snagu po dobijanju saglasnosti Ministarstva nauke i zaštite životne sredine osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Ustavni sud 2009

Inicijativa upućena ustavnom sudu

Beograd
Ul. Nemanjina 22 – 26
Na osnovu čl. 29 st. 1 tač. 2) Zakona o ustavnom sudu („Sl. glasnik RS“ br. 109/2007, podnosimo

Inicijativu za ispitivanje ustavnosti i zakonitosti uredbe Vlade Republike Srbije o zaštiti parka prirode „Šargan – Mokra Gora“

„Sl. glasnik RS“ br. 52/2005, 105/2005 i 81/2008

1.
Stavljanje pod pravnu zaštitu područja Šargana i Mokre Gore otpočelo je donošenjem Rešenja o prethodnoj zaštiti područja Šargana i Mokre Gore („Sl. glasnik RS“ br. 57/2004). U čl. 2 ovog Rešenja određeno je područje zaštićenog dobra površine „od oko 3.200 ha“, na teritoriji opštine Užice, dok su u čl. 3 opisane granice ovog područja. Kategorizacija prirodnog dobra i stepen pravne zaštite, kao ni oblik svojine (državna ili privatna) nisu definisani navedenim Rešenjem, ali su propisana ograničenja prava.

Članom 7. ovog Rešenja određeno je da će Zavod za zaštitu prirode u roku od jedne godine od njegovog stupanja na snagu pripremiti Predlog za stavljanje područja Šargana i Mokre Gore pod zaštitu kao prirodnog dobra, u skladu sa zakonom, u okviru istih, užih ili širih granica zaštićenog područja datih okvirno u članu 3. Rešenja.

Potom je Vlada Republike Srbije donela Uredbu o zaštiti parka prirode „Šargan – Mokra Gora“, („Sl. glasnik RS“ br. 52/2005, 105/2005 i 81/2008) koja je poslednji put izmenjena i dopunjena 2008. godine. U čl. 1 ove Uredbe određeno je: „Područje planine Šargan, mokrogorske kotline, doline Belog Rzava i južnih delova planine Tare sa Dobrim i Ljutim poljem i dolinom potoka Bratešina, stavlja se pod zaštitu kao Park prirode "Šargan-Mokra Gora" i utvrđuje kao zaštićeno prirodno dobro od izuzetnog značaja, odnosno I kategorije, što nije u skladu sa Pravilnikom o kategorizaciji prirodnih dobara, jer ovaj kao dobra I kategorije propisuje nacionalne parkove i dobra zaštićena po međunarodnom pravu.

U odnosu na ranije Rešenje o prethodnoj zaštiti, područje ovog zaštićenog dobra je bitno prošireno.Park prirode "Šargan-Mokra Gora" nalazi se na području opštine Užice, na delovima teritorije katastarskih opština Mokra gora i Kremna, na području opštine Čajetina, na delu teritorije katastarske opštine Semegnjevo i na području opštine Bajina Bašta, na delu teritorije katastarske opštine Zaugline. Ukupna površina Parka prirode "Šargan-Mokra Gora" iznosi 10.813,73 ha, od čega je 4433,33 ha u državnoj svojini, a 6380,40 ha u privatnoj i drugim oblicima svojine. Reč je, dakle, o prirodnom dobru I kategorije, a u okviru njega su, u zavisnosti od područja uspostavljena tri stepena pravne zaštite, koji su teritorijalno definisani na sledeći način:

Režim zaštite I stepena, ukupne površine 351,98 ha, na sledećim mestima:

1) Jelovac, površine 56,55 ha, KO Mokra Gora i KO Kremna, GJ "Šargan", odeljenje 20. u celosti,

2) Klisura Dubošca, površine 106,01 ha, KO Kremna, GJ "Šargan", odeljenja 62, 63. i 64. u celosti,

3) Međedova ljeska, površine 116,30 ha, KO Mokra Gora, GJ "Mokra Gora-Kršanje", deo odeljenja 46. i odeljenja 48. i 49. u celosti,

4) Ograđenica, površine 73,12 ha, KO Mokra Gora, GJ "Mokra Gora-Kršanje", delovi odeljenja 38. i 47;

Režim zaštite II stepena, ukupne površine od 1187,46 ha, na sledećim mestima i potesima:

1) Brdo Vao, površine 157,01 ha, KO Mokra Gora, GJ "Mokra Gora-Kršanje", deo odeljenja 53. i zemljište u privatnoj svojini između granice Parka prirode "Šargan-Mokra Gora" na zapadu i severozapadu, odeljenja 52. i 56. GJ "Mokra Gora-Kršanje" i Podstenjskog potoka i podnožja brda Vao na istoku i severu,

2) Tusto brdo-Božurica, površine 439,80 ha, KO Mokra Gora, GJ "Mokra Gora-Kršanje", odeljenja 39. i 40. u celosti i delovi odeljenja 38, 46. i 47. GJ "Mokra Gora-Kršanje", odeljenje 36. GJ "Mokra Gora-Panjak" u celosti i zemljište u privatnoj svojini u okviru navedenih odeljenja GJ "Mokra Gora-Kršanje" i između te gazdinske jedinice i odeljenja 36. GJ "Mokra Gora-Panjak",

3) Šišatovac, površine 115,94 ha, KO Mokra Gora, GJ "Šargan", odeljenja 34, 35. i 36. u celosti,

4) Đoga-Kozja stena, površine 474,71 ha, KO Mokra Gora, KO Kremna i KO Semegnjevo, GJ "Mokra Gora-Panjak", odeljenja 51, 52, 53, 54, 55, 59 i 60. u celosti, GJ "Šargan", odeljenje 65. u celosti i deo zemljišta u privatnoj svojini između vododelnice na brdu Đoga, odeljenja 59. i 60. GJ "Mokra Gora-Panjak" i odeljenja 62. GJ "Šargan";

Režim zaštite III stepena, ukupne površine 9.274,29 ha, KO Mokra Gora, KO Kremna, KO Semegnjevo i KO Zaugline, na ostalom delu Parka prirode "Šargan-Mokra gora".

2.
Ustav Republike Srbije, kao jedno od ljudskih prava, u čl. 58 određuje pravo na imovinu.

"Jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.
Zakonom se može ograničiti način korišćenja imovine.
Oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom.“

Zakonski osnov za zaštitu prirodnih dobara uređen je u Zakonu o zaštiti životne sredine („Sl. glasnik RS“ br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 44/95, 53/95, 135/2004), čiji čl. 49 glasi.

Član 49

Zaštićeno prirodno dobro zabranjeno je uništiti ili oštetiti njegova svojstva.

U zaštićenim prirodnim dobrima nisu dozvoljene delatnosti kojima se ugrožava izvornost biljnog i životinjskog sveta, hidrografske, geomorfološke, geološke, kulturne i pejzažne vrednosti osim radnji kojima se održava ili uspostavlja prirodna ravnoteža i ostvaruju funkcije prirodnog dobra, saglasno utvrđenom režimu zaštite i njegovim značajem.

Na zaštćenim prirodnim dobrima mogu se ustanoviti režimi zaštite I, II i III stepena.

U I stepenu zaštite utvrđuje se zabrana korišćenja prirodnih bogatstava i isključuju svi drugi oblici korišćenja prostora i aktivnosti osim naučnih istraživanja i kontrolisane edukacije.

U II stepenu zaštite utvrđuje se ograničeno i strogo kontrolisano korišćenje prirodnih bogatstava dok se aktivnosti u prostoru mogu vršiti u meri koja omogućava unapređenje stanja i prezentaciju prirodnog dobra bez posledica po njegove primarne vrednosti.

U III stepenu zaštite utvrđuje se selektivno i ograničeno korišćenje prirodnih bogatstava i kontrolisane intervencije i aktivnosti u prostoru ukoliko su usklađene sa funkcijama zaštićenog prirodnog dobra ili su vezane za nasleđene tradicionalne oblike obavljanja privrednih delatnosti i stanovanja uključujući i turističku izgradnju.

Kod utvrđivanja režima zaštite prirodnih retkosti zavisno od stepena retkosti, proređenosti ili ugroženosti može se odrediti:

1) I stepen zaštite;

2) delimična zabrana korišćenja;

3) zaštita njihovih staništa kao rezervata prirode i zaštita na određenom području.

Ako se režimom zaštite, utvrđenim na osnovu ovog zakona, zabranjuje ili ograničava korišćenje prirodnog dobra, pravno lice čije je pravo oduzeto ili ograničeno ima pravo na naknadu za uložena i neamortizovana sredstva po postupku propisanim zakonom.

a) Povreda st. 2. čl. 58. Ustava i čl. 1 Protokola 1 uz EKLJP

U čl. 5. navedene Uredbe sadržane su odredbe koje se tiču sva tri stepena zaštite na području Parka prirode „Šargan – Mokra Gora“. Među tim odredbama nalaze se ograničenja prava svojine na zemljištu u privatnoj svojini.

U odredbi čl. 5. ove Uredbe sadržane su sledeće zabrane:

„Na površinama na kojima je utvrđen režim zaštite III stepena zabranjuje se:

1) izgradnja industrijskih objekata, skladišta industrijske robe, objekata za farmerski uzgoj stoke i živine većeg gabarita, drugih privrednih objekata i objekata komunalne, saobraćajne i energetske infrastrukture čije građenje, rekonstrukcija i rad mogu izazvati nepovoljne promene osobina i kvaliteta zemljišta, voda, vazduha, živog sveta, šuma, lepote predela i kulturnih dobara;

2) izgradnja i rekonstrukcija stambenih, ekonomskih i pomoćnih objekata poljoprivrednih domaćinstava i vikend objekata izvan građevinskih rejona i građevinskog zemljišta utvrđenih i proglašenih u skladu sa zakonom, a do donošenja odgovarajućih planova zabranjena je i izgradnja objekata poljoprivrednih domaćinstava izvan postojećih građevinskih parcela;

3) eksploatacija mineralnih sirovina, osim planskog otvaranja privremenih pozajmišta građevinskog ili ukrasnog kamena za lokalne potrebe;

4) razgradnja i drugi vidovi oštećivanja i uništavanja objekata koji po svojim arhitektonsko-građevinskim odlikama, vremenu nastanka i nameni predstavljaju spomenike narodnog graditeljstva;

5) prekomerno, nestručno i nepropisno korišćenje i seča šume;

6) branje, sakupljanje, ubijanje i druge radnje kojima se uništavaju ili ugrožavaju biljke i životinje zaštićene kao prirodne retkosti;

7) preoravanje zemljišta, krčenje šuma i obavljanje drugih radnji na mestima i na način koji mogu izazvati procese jake i ekscesivne vodne erozije i nepovoljne promene izgleda predela;

8) odlaganje i bacanje komunalnog smeća i otpadaka poljoprivrednih domaćinstava izvan mesta određenih za tu namenu, odlaganje rashodovanih vozila;

9) odlaganje otpada građevinskog materijala, ambalaže, industrijskog i drugog otpada, neregulisano skladištenje stajskog đubreta;

10) rukovanje otrovnim hemijskim preparatima i naftnim derivatima na način koji može prouzrokovati zagađivanje zemljišta i voda;

11) neregulisano ispuštanje otpadnih voda domaćinstava, turističko-ugostiteljskih, uslužnih i drugih objekata;

12) zapuštanje i zakorovljavanje obradivog poljoprivrednog zemljišta, puteva, vodotoka i površina za rekreaciju, narodne svetkovine i druge skupove, zemljišta u putnom i vodnom pojasu, okruženju kulturnih dobara, istorijskih spomenika i javnih česmi.

Na površinama na kojima je utvrđen režim zaštite II stepena, osim zabrana iz stava 1. ovog člana zabranjuje se:

1) izgradnja objekata, osim rekonstrukcije, adaptacije i sanacije zatečenih zgrada, puteva, elektro, telefonske i vodovodske mreže, nepokretnih kulturnih dobara, spomen-obeležja, javnih česmi i drugih objekata na postojećim građevinskim parcelama;

2) eksploatacija mineralnih sirovina, uključujući privremena pozajmišta, detaljna geološka istraživanja i korišćenje kamena i drugog materijala vezanih za navedena istraživanja;

3) kaptiranje izvora radi vodosnabdevanja;

4) lov, osim sanitarnog odstrela i planskih aktivnosti na regulisanju brojnosti divljači i ribolov, osim u naučnoistraživačke svrhe;

5) čista seča i krčenje šume, odlaganje i deponovanje posečene drvne mase u šumi i kraj puteva, seča najvećih, reprezentativnih i najstarijih stabala drveća i primeraka retkih i značajnih vrsta drveća i žbunja;

6) sadnja, zasejavanje i naseljavanje novih vrsta biljaka i životinja stranih za prirodni, izvorni živi svet zapadne Srbije, osim na malim površinama i u strogo kontrolisanim uslovima u cilju hortikulturnog uređenja rekreativnih površina;

7) ulazak motornih vozila u šumu i kretanje izvan šumskih puteva, osim u okviru šumarskih radova i u posebno utvrđene službene svrhe;

8) loženje vatre, kampovanje, parkiranje vozila, branje i sakupljanje gljiva, šumskih plodova, biljaka i životinja, osim na mestima i na način koji će se posebno utvrditi.

Na površinama na kojima je utvrđen režim zaštite I stepena zabranjuju se korišćenje prirodnih bogatstava i sve aktivnosti osim naučnih istraživanja i ograničene edukacije.

Na području Parka prirode "Šargan-Mokra gora" obezbeđuje se: negovanje i unapređenje urednosti, čistoće, ambijentalne raznovrsnosti i lepote predeonog lika i visokog kvaliteta činilaca životne sredine; uređenje i održavanje dvorišta i okućnica postojećih poljoprivrednih domaćinstava, vikendica, kulturnih dobara, javnih, službenih i drugih objekata; planska izgradnja novih objekata uz stručno i pažljivo utvrđivanje građevinskih rejona i pravila građenja; održavanje objekata "Šarganske osmice", "Drvengrada", javnih česmi i uređenje površina na kojima se nalaze; održavanje javnih, seoskih i šumskih puteva; očuvanje i obnavljanje objekata narodnog graditeljstva (kuća, vajata, bunara, ambara/koševa, senika, kačara, vodenica i dr.) i uređenje mesta na kojima se nalaze; sakupljanje, konzervacija i čuvanje predmeta, alata i opreme vezanih za tradicionalni seoski život, sakupljanje, očuvanje i plansko gajenje starih sorti voća i drugih biljnih kultura i autohtonih rasa domaćih životinja; održavanje živica na međama parcela i očuvanje usamljenih primeraka ili grupa šumskog drveća na livadama, njivama, pored puteva i u dvorištima; praćenje stanja, očuvanje i uvećanje raznovrsnosti autohtonog živog sveta, posebno retkih i u drugom pogledu značajnih biljnih i životinjskih vrsta, njihovih populacija i staništa; poboljšanje stanja fonda lovne divljači, postavljanje namenskih objekata i opreme za potrebe njene prihrane, čuvanja i nadzora; primena mera u gazdovanju šumama kojima se osigurava umereno povećanje površina pod šumskim ekosistemima i poboljšanje njihove strukture i zdravstvenog stanja, posebno u pogledu zastupljenosti viših uzgojnih tipova i većih debljinskih razreda, količine i kvaliteta drvne mase, raznovrsnosti i autohtonosti florističko-dendrološkog sastava; izgradnja, infrastrukturno opremanje i uređenje prostora za potrebe rekreacije i turizma, obrazovnog i naučnog rada i planinarskih aktivnosti.“

Da bi se svojina ograničila,po čl. 58. st. 2. Ustava, potrebno je najpre (1) utvrditi javni interes za to, i to na osnovu zakona (dok je u slučaju Šargan – Mokra Gora, u pitanju uredba, dakle, akt niži od zakona), a navedena uredba niti utvrđuje javni interes, niti se poziva na neki zakon na osnovu kojeg bi se taj interes utvrdio; (2) utvrditi visinu i platiti naknadu nosiocima prava svojine, koja ne može biti niža od tržišne.

Ograničenja prava svojine su u većini nabrojanih odredaba čl. 5. ove Uredbe očigledna:

- U čl. 5. st. 1. tač. 2. Uredbe zabranjena je trajno ne samo izgradnja nego i rekonstrukcija stambenih, ekonomskih i pomoćnih objekata van građevinskih reona, a privremeno(do donošenja „odgovarajućih planova“) zabranjena je i izgradnja poljoprivrednih domaćinstava van građevinskih reona.

- U čl. 5. st. 1. tač. 4. Uredbe zabranjena je razgradnja i drugi vidovi oštećivanja i uništavanja objekata koji po svojim arhitektonsko-građevinskim odlikama, vremenu nastanka i nameni predstavljaju spomenike narodnog graditeljstva, a da se pri tom ne radi o spomenicima kulture niti drugim vidovima zaštićenih objekata, niti se određuje nadležnost i postupak organa ili tela koji bi odredio šta predstavlja „spomenik narodnog graditeljstva“.

- U čl. 5. tač. 5. Uredbe zabranjeno je prekomerno, nestručno i nepropisno korišćenje i seča šume, a očigledno je da se zabrana odnosi i na šume u privatnoj svojini. Pri tom nepropisna seča šume je ionako zabranjena, a nije izvesno šta se u Uredbi podrazumeva pod „prekomernim korišćenjem šume“ ili „nestručnim korišćenjem i sečom šume“, kao i ko donosi odluku o tome da je upotreba prekomerna odnosno seča nestručna.

- U čl. 5. st. 1. tač. 7) zabranjeno je preoravanje zemljišta, krčenje šuma i obavljanje drugih radnji na mestima i na način koji mogu izazvati procese jake i ekscesivne vodne erozije i nepovoljne promene izgleda predela, što je takođe zabrana koja se odnosi i na zemljište i šume u privatnoj svojini, a da nije utvrđen način i nadležnost za nastupanje opasnosti u kojima se u odredbi govori.

- U čl. 5. st. 1. tač. 11) zabranjeno je neregulisano ispuštanje otpadnih voda domaćinstava, turističko-ugostiteljskih, uslužnih i drugih objekata, što se odnosi i na privatnu svojinu, a imajući u vidu činjenicu da se radi o seoskom području, postavlja se pitanje šta znači „neregulisano ispuštanje otpadnih voda domaćinstava.

- U čl. 5. st. 1. tač. 12, između ostalih zabrana nalazi se i zabrana zapuštanja i zakorovljavanja obradivog poljoprivrednog zemljišta, iako u ovom pogledu pravo svojine ne znači i obavezu upotrebe predmeta prava svojine.

Pored toga što nije utvrđen javni interes za ograničenje prava svojine koji je utvrđen zakonom, što se Uredba ne poziva na zakon kojim bi takav javni interes bio utvrđen i što nije određena niti isplaćena naknada tržišne vrednosti prava svojine, ovde se radi o režimu zaštite III stepena, najslabijem stepenu zaštite. Time je povređen čl. 49. st. 6. Zakona o zaštiti životne sredine kojim se u III stepenu zaštite utvrđuje „selektivno i ograničeno korišćenje prirodnih bogatstava“, a izvesno je da se, na primer, izgradnja poljoprivrednih domaćinstava, koja je ovom Uredbom u okviru III stepena zaštite zabranjena, ne može smatrati prirodnim bogatstvom.

U okviru režima zaštite II stepena, ograničenja prava svojine izvršena odredbama čl. 5. st. 2. Uredbe, su sledeća:

- U čl. 5. st. 2. tač. 1) zabranjena je izgradnja objekata, osim rekonstrukcije, adaptacije i sanacije zatečenih zgrada, puteva, elektro, telefonske i vodovodske mreže, nepokretnih kulturnih dobara, spomen-obeležja, javnih česmi i drugih objekata na postojećim građevinskim parcelama, što znači da je u celosti ukinuto ovlašćenje upotrebe koje predstavlja jedno od ovlašćenja prava svojine.

- U čl. 5. st. 2. tač. 5) zabranjena je čista seča i krčenje šume, odlaganje i deponovanje posečene drvne mase u šumi i kraj puteva, seča najvećih, reprezentativnih i najstarijih stabala drveća i primeraka retkih i značajnih vrsta drveća i žbunja, što znači da vlasnici ne smeju uopšte seći svoju šumu, pa čak ni ostavljati posečenu drvnu masu pored svog šumskog puta.

- U čl. 5. st. 2. tač. 6) zabranjena je sadnja, zasejavanje i naseljavanje novih vrsta biljaka i životinja stranih za prirodni, izvorni živi svet zapadne Srbije, osim na malim površinama i u strogo kontrolisanim uslovima u cilju hortikulturnog uređenja rekreativnih površina – a ko će određivati površine i strogo kontrolisati uslove – nije ništa određeno.

- U čl. 5. st. 2. tač. 7) zabranjen je ulazak motornih vozila u šumu i kretanje izvan šumskih puteva, osim u okviru šumarskih radova i u posebno utvrđene službene svrhe – što znači da vlasnik šume ne sme ući u svoju šumu kad bi hteo da pokupi granje, jer to niti su šumski radovi, niti „posebno utvrđene službene svrhe“.

Pored povrede čl. 58. st. 2. Ustava, stavom 2. čl. 5. i to navedenim tačkama, povređen je i čl. 49. st. 5. Zakona o zaštiti životne sredine koji utvrđuje, takođe, zabranu korišćenja prirodnih bogatstava,a ne zemljišta u privatnoj svojini.

Ako se uporede ostale uredbe Vlade Republike Srbije o parkovima prirode, dolazi se do sledećih rezultata: Uredbom o zaštiti Parka prirode „Sićevačka klisura“, u ovom parku prirode ustanovljeni su II i III stepen pravne zaštite prirodnog dobra (čl. 4). Upravljanje ovim prirodnim dobrom povereno je Javnom preduzeću „Srbijašume“. Nije predviđena zabrana izgradnje zgrada i drugih objekata, izuzev ako bi oni ugrozili životnu sredinu. Uredbom o zaštiti Parka prirode „Stara planina“ nije određen stepen pravne zaštite. Izgradnja zgrada i drugih nepokretnosti nije zabranjena. Uredbom o zaštiti Parka prirode „Golija“, ovo prirodno dobro je kategorisano u II kategoriju – kao dobro od izvanrednog značaja. Utvrđeni su I i II stepen pravne zaštite. Izgradnja objekata nije zabranjena, izuzev industrijskih postrojenja i drugih nepokretnosti koje bi mogle ugroziti životnu sredinu. Uredbom o zaštiti Parka prirode „Dunav park“, određen je III stepen zaštite ovog prirodnog dobra (čl. 4). Upravljanje je povereno javnom komunalnom preduzeću Novi Sad (čl. 6).

Uredba o parku prirode „Šargan – Mokra Gora“,u odredbama koje su gore citirane, nalaže vlasnicima zemljišta i zgrada koje sa nalaze na području ovog parka prirode da se dobročino liši pojedinih svojinskih ovlašćenja, da dakle njihovo pravo svojine bude ograničeno i, kao takva višestruko je suprotna garantiji prava na mirno uživanje imovine iz člana 1. Prvog protokola uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, kao i domaćim ustavnim garantijama prava svojine navedenim napred. Ograničenje je neproporcionalno, što je supotno čl. 1 Protokola 1 uz Evropsku konvenciju, jer se ista svrha (zaštita prirode i predela izuzetnih odlika) podjednako može ostvariti na druge načine, bez lišavanja ili ograničavanja vlasnika u vršenju prava svojine. Ne poštuje se pravo vlasnika nanaknadu za slučaj lišavanja odnosno ograničavanja prava svojine u javnom interesu,a taj interes u Uredbi nije ni utvrđivan. Bez opravdanog razumnog razloga diskrimišu se vlasnici zemljišta i zgrada u privatnoj svojini, dok drugi vlasnici na teritoriji ostalih parkova prirode ne podležu ograničenjima kakva postoje u Uredbi.

b) Povreda st. 3. čl. 58. Ustava Republike Srbije i čl. 1 Protokola 1 uz EKLJP

Ova odredba predviđa da se način korišćenja imovine može ograničitizakonom.Sva napred nabrojana ograničenja prava svojine su ujedno i ograničenja načina korišćenja imovine. Ograničenje je izvršeno uredbom, a ne zakonom, što čini čl. 5. Uredbe o parku prirode „Šargan – Mokra Gora“u celosti neustavnim.

S obzirom na ustavnu odredbu o ograničenju korišćenja prava svojine samo zakonom, Zakon o zaštiti životne sredine je, u čl. 51, propisao sledeće:

„Radovi ili izgradnja objekata na zaštićenom prirodnom dobru ili u zaštitnoj zoni koji bi mogli prouzrokovati promenu oblika, izgleda ili osobenosti zaštićenog prirodnog dobra mogu se odobriti pod uslovima koje od organizacije za zaštitu prirode pribavi organ nadležan za izdavanje akta sa uslovima za uređenje prostora.“

Smisao odredbe je u tome da vlasnik nepokretnosti može koristiti svoju nepokretnost na uobičajeni način, ali ako bi je preinačavao ili, pak na svom zemljištu gradio novi objekat, to može učiniti u vanrednom postupku pribavljanja administrativnih dozvola koje inače izdaje nadležni opštinski upravni organ, a taj organ, da bi dozvolu izdao, mora pribaviti posebne uslove od organizacije za zaštitu prirode (Zavod za zaštitu prirode).

Suprotno ovoj zakonskoj odredbi i suprotno čl. 58. st. 3. Ustava, Uredba o zaštiti Parka prirode „Šargan – Mokra Gora“ u celosti zabranjuje izgradnju, pa i rekonstrukciju objekata na zemljištu u privatnoj svojini, čime ukida pravo vlasnika da se obrate nadležnom opštinskom organu, uz pribavljanja posebnih uslova koje bi odredio Zavod za zaštitu prirode.

Pored toga što su Uredbom o parku prirode „Šargan – Mokra Gora“ustanovljena prekomerna ograničenja, valja podvući da su mnoga od njih blanketnog karaktera, tj. pozivaju se na akte koje će doneti ili uslove koje će u tim aktima utvrditi staralac parka prirode - tačke 4), 6), 7) i 8), uprkos zahtevu iz st. 2. i 3. čl. 58. Ustava da se svojina može ograničiti ako to zahteva javni interes utdvrđen zakonom, odnosno da se upotreba imovine može ograničiti samo zakonom. U ovom slučaju, Uredba dopušta da se svojina i upotreba imovine ograniče autonomnim aktom staraoca.

Članom 5. Uredbe, pored povrede čl. 58. st 3. Ustava Republike Srbije i povrede čl. 49. st. 5. i 6. Zakona o zaštiti životne sredine, povređen je i čl. 45. st. 4. Zakona o zaštiti životne sredine, koji glasi:“ Aktom o stavljanju prirodnog dobra pod zaštitu, odnosno prostornim ili urbanističkim planom može se utvrditi i opšti interes za eksproprijaciju ili ograničenje prava svojine na nepokretnosti, odnosno oduzimanje ili ograničenje prava korišćenja na nepokretnosti, ako je to potrebno za sprovođenje mera zaštite i razvoja prirodnog dobra.“ U Uredbi, kao ni pre njenog donošenja, opšti interes za ograničenje prava korišćenja nepokretnosti nije utvrđivan, čime je u celosti ignorisana ova zakonska odredba.

Uredba o parku prirode „Šargan – Mokra Gora“,u odredbama koje su gore citirane, nalaže vlasnicima zemljišta i zgrada koje sa nalaze na području ovog parka prirode da se dobročino liši pojedinih svojinskih ovlašćenja, da dakle njihovo pravo svojine bude ograničeno i, kao takva višestruko je suprotna garantiji prava na mirno uživanje imovine iz člana 1. Prvog protokola uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, kao i domaćim ustavnim garantijama prava svojine navedenim napred. Ograničenje je neproporcionalno, što je supotno čl. 1 Protokola 1 uz Evropsku konvenciju, jer se ista svrha (zaštita prirode i predela izuzetnih odlika) podjednako može ostvariti na druge načine, bez lišavanja ili ograničavanja vlasnika u vršenju prava svojine. Ne poštuje se pravo vlasnika na naknadu za slučaj lišavanja odnosno ograničavanja prava svojine u javnom interesu,a taj interes u Uredbi nije ni utvrđivan. Bez opravdanog razumnog razloga diskrimišu se vlasnici zemljišta i zgrada u privatnoj svojini, dok drugi vlasnici na teritoriji ostalih parkova prirode ne podležu ograničenjima kakva postoje u Uredbi.

v) Povreda čl. 137. Ustava Republike Srbije

Uredba o parku prirode „Šargan – Mokra Gora“, u čl. 6, 7. i 8. poverava neuobičajeno široka ovlašćenja staraocu koji je jedno privatno preduzeće – društvo sa ograničenom odgovornošću. U odredbi čl. 137. st. 2. Ustava propisano je: „Pojedina javna ovlašćenja se mogu zakonom poveriti i preduzećima, ustanovama, organizacijama i pojedincima.“ Uredbom o kojoj je reč, a ne zakonom, kao što Ustav nalaže, značajna javna ovlašćenja na teritoriji Parka prirode „Šargan – Mokra Gora“ poverena su jednom društvu sa ograničenom odgovornošću.

Tako su staraocu u čl. 6. Uredbe poverena sledeća ovlašćenja:

Staralac

1) čuva zaštićeno prirodno dobro i sprovodi utvrđene zaštitne režime, odnosno propisane zabrane i pravila unutrašnjeg reda;

2) obeležava zaštićeno prirodno dobro i njegove granice i granice površina u režimu zaštite I i II stepena;

3) donosi program upravljanja, akt o unutrašnjem redu i čuvarskoj službi, godišnji program upravljanja i izveštaj o njegovom izvršavanju;

4) inicira donošenje odgovarajućih urbanističkih planova i drugih dokumenata kojima se uređuje izgradnja objekata i organizacija prostora;

5) organizuje sprovođenje programa upravljanja, a posebno podstiče i prati izradu i primenu programa i projekata razvoja turizma, poljoprivrede, uređenja predela, sanacije i rekultivacije oštećenih i degradiranih površina, istraživanja, očuvanja i prezentacije kulturnoistorijskih vrednosti, monitoringa i zaštite živog sveta, naučnoistraživačkog i obrazovnog rada.

Čuvanje, obeležavanje dobra, organizovanje čuvarske službe, iniciranje urbanističkih planova, praćenje programa – sve su to javna ovlašćenja. Isto važi i za čl. 7, dok su u čl. 8. staraocu poverena ovlašćenja koja inače obavljaju organi unutrašnjih poslova, dakle, ona javna ovlašćenja koja se ne mogu preneti na druge, a da se ne rizikuje uspostavljanje parapolicijske službe:

Staralac je dužan da obezbedi unutrašnji red i čuvanje zaštićenog prirodnog dobra u skladu sa aktom koji donosi, uz saglasnost ministarstva.

Aktom iz stava 1. ovog člana utvrđuju se pravila za sprovođenje propisanog režima zaštite, a naročito: način i uslovi ponašanja posetilaca, vlasnika i korisnika nepokretnosti pri kretanju, boravku i obavljanju delatnosti na zaštićenom prirodnom dobru, uslovi i postupak planiranja radova na izgradnji objekata i uređenju prostora, uslovi zaštite prilikom obavljanja naučnih istraživanja, kao i način čuvanja i održavanja zaštićenog prirodnog dobra.

Pravila određena aktom iz stava 1. ovog člana i druge neophodne informacije za sprovođenje režima zaštite staralac je dužan da javno oglasi i na pogodan način učini dostupnim posetiocima i korisnicima.

g) Povreda čl. 21 Ustava Republike Srbije

Napred je objašnjeno na koji način čl. 5, 6, 7 i 8 Uredbe vređaju princip ravnopravnosti i vrše diskriminaciju u odnosu na ostale parkove prirode (videti str. 7, pasus osmi, str. 7, poslednji pasus i str. 8, prvi pasus i str. 9, drugi pasus).

3.
Na osnovu iznesenih povreda Ustava i zakona, predlažemo Ustavnom sudu:

1) da, na osnovu čl. 46. tač. 1. Zakona o ustavnom sudu donese rešenje po pokretanju postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe o parku prirode „Šargan- Mokra Gora“(„Sl. glasnik RS“ br. 52/2005, 105/2005 i 81/2008);

2) da, na osnovu čl. 45. tač. 1. Zakona o ustavnom sudu utvrdi da čl. 5. Uredbe o parku prirode „Šargan – Mokra Gora“ nije u saglasnosti sa čl. 58. st. 2. i 3. Ustava Republike Srbije, da nije u saglasnosti sa čl. 1 Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koji su ratifikovani i time postali deo unutrašnjeg prava Republike Srbije, i da nije u saglasnosti sa čl. 49. st. 5. i 6. i sa čl. 45. st. 4. Zakona o zaštiti životne sredine;

3) da, na osnovu čl. 54. tač. 1. Zakona o zaštiti životne sredine utvrdi da čl. 6, 7. i 8. Uredbe o parku prirode „Šargan- Mokra Gora“ nisu u saglasnosti sa čl. 137. st. 2. Ustava Republike Srbije i da nisu u saglasnosti sa čl. 1 Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koji su ratifikovani i time postali deo unutrašnjeg prava Republike Srbije.

4) da, na osnovu čl. 54. tač. 1. Zakona o zaštiti životne sredine utvrdi da čl. 5, 6, 7. i 8. Uredbe o parku prirode „Šargan- Mokra Gora“ nisu u saglasnosti sa čl. 21 st. 1, 2 i 3 Ustava Republike Srbije. Jer u odnosu na ostale parkove prirode u Srbiji postoji diskriminacija vlasnika nepokretnosti na području Parka prirode „Šargan –Mokra Gora“.

Kremna, 5. mart 2009. godine

MZ KREMNA: Janković Toma 31242 Kremna

MZ BIOSKA: Stanojčić Milomir 31241 Bioska

MZ STAPARI: Radojičić Radoje 31239 Stapari

MZ VRUTCI: Nikolić Radovan 31240 Vrutci