Više stranih diplomata su predložili da se čitav zapadni Balkan, dakle i Srbija, pridruži Evropskoj uniji do 2014. To bi, kaže se, bilo poželjno za obe strane, a imalo bi i veliku simboličku težinu, jer je to stogodišnjica od Sarajevskog atentata i početka prvog svetskog rata. To je prvobitno predložio Karl Bilt još pre nekoliko godina, kada je to verovatno bilo i izvodljivo. U međuvremenu je ostala simbolika, ali to više nije ostvarljivo. Zašto?

Pre svega iz tehničkih razloga. Čak i ako bi pregovori počeli koliko sutra, recimo sa Srbijom ili Crnom Gorom, ne bi bilo dovoljno vremena da se završe do, recimo, početka 2013, kako bi ostalo dovoljno vremena za ratifikaciju ugovora o pridruživanju, da bi sam čin pristupanja mogao da se obavi 2014. Ovo ne zato što su pregovori komplikovani ili sadrže neke neprihvatljive ili teške uslove, već zato što je u tom periodu potrebno promeniti čitav sistem, praktično sve institucije, i to ne samo na papiru, već i praktično: potrebno je ne samo doneti zakone koji su u skladu sa pravnim sistemom Evropske unije, već ih je potrebno i primenjivati; dakle, potrebno je da postoji iskustvo sa njihovom primenom. Pored toga, potrebne su značajne reforme u praktično svim oblastima žvota, koje nije ni lako a ni poželjno sprovoditi navrat-nanos. Usled toga, nije tehnički izvodljivo u relativno kratkom roku od tri-četiri godine obaviti sve potrebne pripreme i promene.

Naravno, pregovori neće početi sutra, jer je najpre potrebno podneti zahtev, a potom sledi postupak ocenjivanja osnovanosti tog zahteva za pristupanje Evropskoj uniji. Čak i ako bi se te pripremne radnje obavile neverovatnom brzinom, nije tehnički mogućno da pregovori počnu pre 2011, i to pod pretpostavkom da se do tada završi proces ratifikacije postojećeg Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. To je veoma kratak rok, ali čak i ako ne bi bio produžen, što je gotovo izvesno, pregovori koji bi počeli, recimo kroz godinu dana, ne bi nikako mogli da se završe na vreme da bi se pridruživanje ostvarilo u simboličkoj godini. Druga je stvar što je simboličnost te godine značajno veća nego što je jasno šta je tačno smisao tog simbolizma?

To su sve tehničke prepreke. Naravno, ukoliko se zaista želi da se Evropska unija proširi na čitav zapadni Balkan u tako kratkom roku, biće potrebno veoma ubrzano rešavati sve probleme u ovom regionu. Recimo, bilo bi potrebno da se izvrše ustavne promene u Bosni i Hercegovini i da ta zemlja dobije ustanove koje bi bile prilagođene brzini kojom bi Sarajevo 2014. moglo da proslavi stogodišnjicu Sarajevskog atentata pristupanjem Evropskoj uniji. Nije to, naravno, logički nemoguće, ali u ovom času se ne bi moglo oceniti da je politički realistično. Naravno, simbolike nema ako nema pridruživanja Bosne i Hercegovine ili bi se čak dobila negativna simbolika.

Takođe, bar u ovom času, ne izgleda realno da će se spor oko imena „zemlje čiji je glavni grad Skoplje“, što bi rekao ministar spoljnih poslova Srbije, Vuk Jeremić, razrešiti u kratkom roku, tako da je, u času kada se na tu temu oglasio ministar, verovatno malo verovatno da će se doneti odluka na Evropskom savetu da se pokrene proces pregovaranja sa Makedonijom. A to onda čini malo verovatnim da će do njenog pridruživanja doći simboličkom brzinom.

A to sve pre nego što se i pomenulo Kosovo.

Blic, 21.11.2009.