Intervju sa Đelićem od pre nekoliko dana nosi naslov „Sprečićemo odliv mozgova iz Srbije“. Iz teksta se može zaključiti da su po potpredsedniku Vlade i ministru za nauku visina zarade i stan glavni razlozi što se „odlivaju mozgovi“, pa će biti i odlučujući razlozi da se „odliveni mozgovi“ vrate u Srbiju.

To je netačno, a da bi se videlo zašto, korisno je zapitati se zašto bi država uopšte trebalo da sprečava odliv mozgova (i mišića, usput budi rečeno)?

Zašto ljudi, kvalifikovani i nekvalifikovani, napuštaju Srbiju? Zato što nema posla. Zašto mladi ljudi, ako mogu, gledaju da se obrazuju u inostranstvu? Zato što će steći bolje obrazovanje i imaće veće izglede da nađu posao. Zašto se neki ljudi vraćaju iz inostranstva i bave preduzetništvom i politikom ili i jednim i drugim? Zato što tih poslova ima, zarade su velike, a nekretnine jeftine.

Kada je reč o nauci, međutim, ili o kvalifikovanom radu uopšte, ključni razlozi za odlazak ili ostanak nisu plata i stan, mada ni to nije nevažno, već pre svega posao u struci i izgledi za napredovanje. A to opet zavisi od obrazovanja.

Zbog toga se ljudi upisuju na strane univerzitete i zapošljavaju u inostranstvu. U nauci, inače, ako postoje projekti, sasvim je svejedno da li neko živi u Zaječaru ili Londonu. U nauci je integracija važna, a ne ograničavanje mobilnosti. Takođe, da bi ljudi sa visokim obrazovanjem radili u svojoj zemlji, trebalo bi da postoje odgovarajući poslovi. Jednostavno rečeno, u zemlji u kojoj nema industrije, svi koji su kvalifikovani da rade u industriji prelaziće granicu.

Sprečavati taj odliv mozgova je jednako gubitku znanja. Ili, ako će se povratnici baviti obrazovanjem, to znači povećanje odliva mozgova. A isto važi i za mišiće i sve druge sposobnosti. Vlada bi trebalo da radi na stvaranju uslova za rast poslova koji zahtevaju nauku i obrazovanje, a ne da deli plate i trguje nekretninama.

Blic, 10.03.2010.