Američka javnost je nedeljama pratila napredak najveće ofanzive u avganistanskom ratu. Mediji su izveštavali da je meta ofanzive „grad od 80.000 stanovnika“, koji je ujedno i logistički centar talibana u tom delu Helmanda. U februaru je ta informacija odigrala ključnu ulogu u stvaranju utiska da je Mardžah značajan strateški cilj, i da je važniji od drugih oblasti u Helmandu.

Međutim, ispostavilo se da je predstava o Mardžahu, koju su kreirali vojni zvaničnici, a poslušno prenosili novinari, jedna od najčistijih i najdramatičnijih dezinformacija u čitavom ratu, i da je po svemu sudeći stvorena da bi se ofanziva predstavila kao prekretnica u ovom sukobu.

Mardžah nije ni grad ni varošica, već se radi o nekoliko poljoprivrednih naselja, to jest o velikom zemljoradničkom području koje se proteže većim delom doline reke Helmand.

„To nije urbana oblast“, rekao je u nedelju agenciji IPS zvaničnik Međunarodnih bezbednosnih snaga (ISAF), koji je želeo da ostane anoniman. Mardžah je nazvao „ruralnom zajednicom.“

„To je skup seoskih domaćinstava“, rekao je taj zvaničnik, i dodao da su po avganistanskim merilima ta domaćinstva uglavnom dobrostojeća.

Ričard B. Skot, koji je do 2005. radio u Mardžahu kao savetnik za navodnjavanje pri američkoj Agenciji za međunarodni razvoj, slaže se da u Mardžahu nema ničega što bi se moglo nazvati „gradskim“. To je „poljoprivredna oblast“ sa raštrkanim „poljoprivrednim tržnicama“, izjavio je Skot u telefonskom razgovoru za IPS.

Zvaničnik ISAF-a kaže da tih nekoliko desetina hiljada stanovnika, koliko se navodi da živi u Mardžahu, žive po mnogobrojnim selima na području od 200 kvadratnih kilometara.

Mardžah nikada nije bio objedinjen, kaže taj zvaničnik, ali sada se prave planovi da se i formalno proglasi administrativnom jedinicom provincije Helmand.

Ovaj zvaničnik navodi da je zabuna o broju stanovnika Mardžaha dodatno pogoršana činjenicom da se taj naziv koristi i za relativno veliko poljoprivredno područje i za jednu lokaciju gde se poljoprivrednici okupljaju kada trguju.

Međutim, naziv Mardžah „se najčešće povezuje“ sa tom konkretnom lokacijom, gde se nalazi i jedna džamija i nekoliko prodavnica.

Ta je lokacija, po svemu sudeći, bila meta „Operacije Moštarak“, u kojoj je učestvovalo 7.500 američkih, NATO i avganistanskih vojnika. Operacija je promovisana više nego bilo koja druga bitka od početka rata.

Kako se onda uopšte pročulo da je Mardžah grad od 80.000 stanovnika?

Tu informaciju su medijima preneli američki marinci stacionirani u južnom Helmandu. Mardžah se kao grad sa velikim brojem stanovnika prvi put pominje u izveštajima sa konferencije za štampu američkih marinaca, održane 2. februara u bazi „Ledernek“.

Associated Press je istog dana objavio članak, citirajući “komandire“ koji su izjavili kako očekuju da će u „gradu od 80.000 stanovnika na jugu Avganistana“ biti „opkoljeno“ od 400 do 1.000 pobunjenika. Takvi izrazi asocirali su na ulične borbe „od vrata do vrata“.

U istom članku se navodi da je Mardžah „najveći grad pod kontrolom talibana“ i „središte logističke i krijumčarske mreže ekstremista“. Kaže se i to da „u gradu i okolnim selima“  živi  125.000 stanovnika. ABC News je sutradan objavio drugi izveštaj, pominjući „grad Mardžah“ i tvrdeći da su taj grad i okolna mesta „mnogo naseljenija i urbanija od drugih mesta nad kojima su marinci do sada uspeli da zadrže kontrolu“.

Ostali mediji su se dohvatili te slike uzavrelog, urbanog Mardžaha, često naizmenično koristeći izraze „grad“ i „gradić“. Time je 9. februara spomenuo “gradić od 80.000 stanovnika”, a Washington Post je to ponovio 11. februara.

Kada je otpočela „Operacija Moštarak“, portparoli američke vojske opisivali su Mardžah kao urbani centar. Četrnaestog februara, drugog dana ofanzive, portparol marinaca, poručnik Džoš Didams, rekao je da su „marinci zauzeli veći deo grada“.

Takođe je koristio izraze koji asociraju na urbano ratovanje, govoreći o pobunjenicima koji drže neke „gradske četvrti“.

Nekoliko dana od početka ofanzive, u nekim izveštajima se pominjala „oblast“, ali to je samo unelo dodatnu zabunu. Na sajtu CNN-a je 15. februara u istom članku Mardžah dvaput nazvan „oblašću“ a jednom „gradom“, bez ikakvog dodatnog objašnjenja.

Associated Press je dodatno iskomplikovao stvari 21. februara, pominjući „tri pijace u gradiću – koji se prostire na 207 kvadratnih kilometara“.

„Gradić“ površine 207 kvadratnih kilometara bio bi veći od američkih gradova kao što su Vašington, Pitsburg i Klivlend. Ali AP nije primetio ništa čudno u toj rečenici.

New York Times je još dugo nakon što su svi ostali prestali da pišu o „gradu“ Mardžahu, tu oblast nazivao „gradom od 80.000 stanovnika“, na primer u izveštaju od 26. februara, u čijem je zaglavlju pisalo „Mardžah“.

Marinci iz „Lederneka“ nisu mogli sami da donesu odluku da se Mardžah proizvede u glavni cilj „Operacije Moštarak“ tako što će se izgraditi lažni utisak da se radi o velikom gradu.

Ključni zadatak „informacionih operacija“ u borbi protiv pobunjenika jeste „uspostavljanje takozvanog COIN (counterinsurgency) narativa“, kako piše u Vojnom priručniku za borbu protiv pobunjenika, koji je general Dejvid Patreus priredio 2006. godine.

Taj zadatak se obavlja u „glavnim štabovima“, a ne na terenu, savetuje se u priručniku.

U COIN priručniku se tvrdi da mediji „direktno utiču na stavove građana o vojnicima, njihovim operacijama i o pobunjenicima“. Priručnik govori o „sukobu različitih viđenja... koji u medijima konstantno traje“.

General Stenli Makristal, komandir ISAF-a, očigledno je bio spreman za takav sukob pred početak operacije u Mardžahu. U izjavama koje je davao pred sam početak ofanzive, Makristal se služio jezikom iz priručnika, govoreći „Sve je ovo sukob različitih perspektiva“.

U izveštaju Washington Post-a, objavljenom 22. februara, tvrdi se da je odluka za ofanzivu na Mardžah doneta uglavnom zato da bi se impresionirala američka javnost. Građane je trebalo uveriti u efikasnost američke vojske u Avganistanu, demonstracijom „velike i gromoglasne pobede“.

Lažni utisak da je Mardžah veliki grad bio je ključni deo te poruke.

Autor je istoričar i novinar koji se specijalizovao na temi američke nacionalne bezbednosti. Poslednja knjiga: Perils of dominance: Imbalance of power and the road to war in Vietnam, 2006.

Gart Porter, Inter Press Service, 08.03.2010.
Preveo Ivica Pavlović