U dva zatvora u Srbiji – Okružnom i Kazneno-popravnom zavodu Zabela, Ministarstvo pravde je zabranilo posete, i to na dan kada je predsedavajući Predsedništva BiH, u okviru svoje prve posete Beogradu od početka rata u Bosni, trebalo da obiđe Iliju Jurišića, osuđenog na 12 godina zatvora u slučaju Tuzlanska kolona. Osim objave zabrane „iz bezbednosnih” razloga, iz Ministarstva pravde nije stiglo drugo objašnjenje zbog čega je uvedena takva mera.

Istovremeno sa objavljivanjem te informacije, u javnost je stiglo i saopštenje iz kabineta Harisa Silajdžića, da je let LH 413, kojim je predsedavajući Predsedništva BiH trebalo da iz Njujorka preko Minhena doputuje u Beograd, otkazan zbog kvara na motoru. Silajdžić je 23. maja iz Sarajeva otputovao u Njujork, gde je prisustvovao sednici Saveta bezbednosti UN, posvećenoj situaciji u BiH. Informaciju o odlaganju leta aviona kojim je Silajdžić trebalo da doputuje najpre u Minhen, a potom u Beograd, istog dana, zvanično je potvrdio Klaus Gorny, PR Lufthanse, čime su se otklonile sumnje da je reč o namernom odlaganju posete Beogradu.

Međutim, Ministarstvo pravde Srbije nije se potrudilo da otkloni sumnje vlasti u Sarajevu da je zvanični Beograd namerno zabranio posete Okružnom zatvoru u kojem se nalazi Ilija Jurišić, na dan kada je u glavni grad Srbije trebalo da stigne Silajdžić, i tokom boravka poseti Jurišića. Kako tvrde u njegovom kabinetu, Ministarstvo pravde Srbije je 21. maja prosledilo ambasadi BiH dozvolu da Silajdžić poseti Jurišića 25. maja. Na osnovu vremena slanja zvanične objave medijima iz Kancelarije za medije vlade Srbije (9.48h), vlasti u Sarajevu zaključile su da je ova odluka bila doneta dan ranije, pre svega ako se ima u vidu da je ambasada BiH u Beogradu bila obaveštena da su zvaničnici sa ovlašćenjem da odgovore na pomenutu notu bili van Srbije 25. maja. Zvaničnik koji je doneo takav zaključak, smatraju vlasti u Sarajevu, imao bi pravo i da napravi izuzetke na takvu odluku. Iz toga, predstavnici sarajevskih vlasti zaključuju da je Odluka doneta ranije.

Zbog toga oni sumnjaju da su srpski zvaničnici imali plan da Silajdžića stave pred svršen čin kada bi stigao u Beograd, odričući mu ranije odobrenu posetu Jurišiću. Silajdžić, u tom slučaju, ne bi imao izbora, nego da nastavi posetu prema unapred utvrđenom planu.

Srpski protokol, nakon što saznaje za kvar na motoru i odlaganje leta, obaveštava ambasadora BiH da će Tadić 26. maja ipak biti u Gracu, ali da je predložio posetu 27. maja.

Ministarstvo pravde Srbije primilo je molbu ambasade BiH istog dana kada je saopštena zabrana posete zatvorima, kojom traži odgovor na pitanje da li se suspenzija odnosi i na prethodno ugovorene i potvrđene posete i, ako to jeste slučaj, da li je moguće dobiti dozvolu za posetu Jurišiću 27. maja, ukoliko Silajdžić tada bude u Beogradu. U diplomatskoj noti navodi se i molba da, ako to nije moguće, vlasti u Beogradu omoguće da Jurišić bude posećen da drugoj lokaciji.

Međutim, osim napomene da nije moguće odmah tog dana odgovoriti, jer je ministarka pravde Snežana Malović na putu, ambasadi BiH nije stigao odgovor ni sledećeg dana. Zbog toga je ministar spoljnih poslova Sven Alkalaj sa ostalim članovima delegacije iz kabineta predsedavajućeg Predsedništva BiH otputovao iz Beograda, jer su šanse da se izađe u susret njihovim uslovima za posetu Harisa Silajdžića Beogradu, bile minimalne. Oni su u Beograd doputovali 25. maja, rano ujutru, gde je trebalo da dočekaju Silajdžića zajedno sa zvaničnicima Srbije. Pre toga, iz Silajdžićevog kabineta stiglo je saopštenje da će predsedavajući Predsedništva BiH „posetiti Beograd čim zvaničnici BiH i Srbije potvrde program posete identičan onom koji je bio ugovoren i potvrđen pismeno ua posetu planiranu 25. maja”.

Kako je u aprilu u Istanbulu dogovoreno, Silajdžić je rekao da će posetiti Beograd, ako Tadić pristane da dođe u Srebrenicu na petnaestogodišnjicu genocida u Srebrenici. Silajdžić 18. maja dobija poziv u obliku diplomatske note Ministarstva spoljnih poslova Srbije, preko ambasade BiH. On taj poziv prihvata i o tome obaveštava Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, preko ambasade BiH u Beogradu, čime se zapravo demantuju uporne tvrdnje predsednika Borisa Tadića da Silajdžić dolazi u neformalnu i radnu posetu.

Kako piše beogradska štampa, srpski zvaničnici se protive tome da predsedavajući Predsedništva BiH tokom posete Beogradu obiđe „ratnog zločinca”, jer ni oni to ne čine kada idu u posetu zvaničnicima u Sarajevu. Postavlja se pitanje, zbog čega su odobrili tu posetu pismenim putem, četiri dana pre nego što je trebalo da se odvije, ali se otvaraju i druge dileme poput onih šta je razlog za četvorodnevnu zabranu posete zatvorima, i da li su prekršena prava zatvorenika, odnosno instrumentalizovana u političke svrhe.

Činjenica je da Sarajevo i Beograd imaju različite interpretacije slučaja Tuzlanska kolona. Ilija Jurišić je nekadašnji visoki starešina Ministarstva unutrašnjih poslova Bosne i Hercegovine, osuđen nepravosnažno u Beogradu na 12 godina zatvora zbog napada na kolonu JNA u Tuzli, maja 1992. godine. Uhapšen je sredinom maja 2007. godine na beogradskom aerodromu, kada je trebalo da iz Srbije otputuje avionom za Keln. Proglašen je krivim za delo upotrebe nedozvoljenih sredstava borbe. Žalbeni postupak je u toku, a srpsko Tužilaštvo za ratne zločine je najavilo mogućnost da Jurišić kaznu služi u drugoj zemlji.

U obrazloženju presude stoji da je Ilija Jurišić, kao dežurni Operativnog štaba javne bezbednosti Tuzla, nakon što je primio naredbu od svog pretpostavljenog, naoružanim jedinicama bošnjačko-hrvatske strane izdao naredbu za napad na kolonu 92. motorizovane brigade JNA koja se mirno povlačila iz tog grada, uprkos sporazumu o povlačenju između bosanskih i jugoslovenskih vlasti. Tom prilikom je ubijen najmanje 51 vojnik, a ranjeno još 50. Tokom postupka Jurišić je negirao da je izdao naredbu o napadu, tvrdeći da je preneo naređenje pretpostavljenog Meha Bajrića, da se na vatru odgovori vatrom.

Optužnica protiv Jurišića je podignuta pre nego što je istraga bila završena, dok je u Sarajevu još uvek trajalo saslušanje svedoka po zahtevu Veća za ratne zločine republike Srbije, čime je prekršen zakon. Prema tvrdnjama mnogih koji su pratili proces presuda se ne zasniva na ubedljivim dokazima, dok krivica Ilije Jurišića nije dokazana van svake sumnje.

„Turski napori da se ukinu ograde između Srbije i Bosne, iako ne tako poznati kao posredovanje u rešavanju problema iranskog nuklearnog programa, takođe su bili manje kontroverzni, ali i više uspešni, kako pokazuju dve diplomatske posete koje slede”, navodi The Journal of Turkish Weekly. JTW se bavi analizom turske spoljne politike, a izdaje ga Međunarodna strateška istraživačka organizacija (USAK), turski think-tank iz Ankare.

Kako se navodi, Turska očekuje da Haris Silajdžić, predsedavajući predsedništva BiH načini istorijsku posetu Beogradu ove nedelje. Takođe, ističe se da je Turska ubedila srpskog predsednika Tadića da poseti Srebrenicu, prilikom obeležavanja petnaeste godišnjice od masakra bošnjaka u tom gradu.

JTW dalje kaže da je Turska odigrala važnu ulogu u procesu koji je doveo do toga da se Srbija zvanično izvini za ubistva 8000 muslimana, koja su izvršile snage bosanskih Srba, 1995. godine. „Mi smo iza scene odigrali ulogu koja je to omogućila”, citira JTW izjavu turskog diplomate za dnevni list Hürriyet.

Sve značajnija uloga Turske na Balkanu je delom omogućena unapređenim odnosima sa srpskom vladom, koji su bili zapali u probleme onda kada je Turska priznala Kosovo, početkom 2008. godine. Gulova poseta Beogradu je, kako se ističe, probila led.

List navodi da je umešanost Ankare u Bosni imala uticaj i na propast Butmirskog procesa, inicijative za pomirenje koju je predvodila Evropska unija. Kako je, zajedno sa Rusijom, bila isključena iz tog procesa, Turska je pokazivala sve veću zabrinutost za politiku EU, koju je tumačila kao podršku bosanskim Srbima, na štetu prava muslimana iz Bosne.

Ankara je kritikovala i Vašington, zbog toga što prepušta Uniji da se sama nosi sa problemima državnosti u Bosni. „Vašington sada pokazuje više interesovanja i pokazuje svoje prisustvo u Bosni”, navodi list turskog diplomatu koji je insistirao na anonimnosti. Turska će sa SAD i Rusijom, kako se dodaje, biti jedan od tri gosta na samitu EU-Balkan, koji će se odigrati početkom juna u Sarajevu. Tamo će prisustvovati turski premijer Ahmet Davutoglu, i Hilari Klinton, državni sekretar Obamine administracije.

Turske diplomate upozoravaju da su izbori koji će se održati u BiH, početkom oktobra, od najveće važnosti, i pozivaju sve strane da ostanu mirne i spreče separatiste i ultranacionaliste da pokvare sadašnju atmosferu. List dodaje kako se, međutim, očekuje da nacionalisti u Republici Srpskoj pojačaju separatističku retoriku, kako se izbori budu bližili.

Snežana Čongradin / Matja Stojanović

Peščanik.net, 27.05.2010.