Da li zbog nedavno objavljenog podatka da je u Srbiji sve veći broj mentalno obolelih, da li zbog vrištećih vrućina, da li zbog Vojislava Koštunice čiji izliv Kosova u mozak više nije dijagnoza već nesuvislo stanje svesti, da li zbog podlaca iz Demokratske stranke koji su ulaskom u Vladu postali najveći obožavaoci dr. Kalašnjikova, spremni za svaku vrsta deala koji ne ugrožava njihov lični interes, da li zbog Rusije u čiju smo satelitsku orbitu oduševljeno uleteli – svejedno zbog čega, današnja Srbija izgleda sasvim raspamećeno. Ne pomažu ni The Rolling Stones čiji je koncert bio veličanstveni izuzetak od srpskog sivila: došli, odsvirali, otišli – a mi se vratili oprobanim domaćim herojima čije epsko guslanje služi kao melem na ranu svakog ovdašnjeg patriote/pacijenta.

VELIKO NIŠTA: Omiljena gimnastička disciplina među elitnim srpskim fašistima: negiranje teoretske mogućnosti da su The Serbs sposobni da nekom nešto učine nažao, taman posla da likvidiraju, prekolju, zakolju ili zapale mrskog neprijatelja – jer, Srbin nije naučen da mrzi – svakog se jula, baš nekako oko godišnjice Srebrenice, pretvara u bolesnu gebelsovštinu sa samo jednom porukom: Srbi ne čine ratne zločine! Ovo patološko izrugivanje koje se pantomimom pretvara u esencijalni nacizam – ne priznaje nijednu činjenicu: ni da je u Srebrenici, za nekoliko dana, efikasno pobijeno preko osam hiljada ljudi, možda i više; ne priznaje se odluka Međunarodnog suda pravde koji je zločin u Srebrenici proglasio genocidom; ne priznaje se ni dirljiva uloga države Srbije koja je ubicama logistički pomagala; čini se sve da se ismeje Srebrenica i predstavi kao neka vrsta muslimanske izmišljotine uperene protiv časnog, nevinog, srpskog golorukog naroda.
 
Među spisateljskim huljama na ovom genocidnom zadatku, posebno mesto ima Miroslav Toholj, nekadašnji ministar informiranja u genocidnoj tvorevini pod imenom Republika Srpska: ovaj pisac, esejista i izdavač Karadžićevih psiho-knjiga, utočište je – poput mnogih lokalnih RS zločinaca – našao u Beogradu gde je kao nagradu dobio državljanstvo Srbije! Sukladno svom demokratskom statusu: da ima ustavno pravo da širi rasističke ideje i da ismejava žrtve, pomenuta hulja dobila je zaslužen prostor u najnovijem ćiriličnom nazi-tabloidu Pravda gde je prošlog tjedna ispisala sledeće redove:
 
"Navršilo se punih dvanaest godina otkako se u Srebrenici nije dogodilo ništa. Ništa neobično bar za onu vrstu lokalnog i međuverskog sukoba u kakvima se događa sve i svašta. Za ovih tuce naoko mirnodopskih leta srebreničko ništa ratnohuškački je pretvoreno u nešto golemo i strašno. Njime su se zabavljale inostrane vlade, padale i iznova se konstituisale, ono im je podizalo i spuštalo nivo državne potentnosti. Nad njime su onamo cmizdrili krupni, ovamo sitni državnici: njime se ovde napaljivala žuta; onde zelena omladina."
 
Ova zaklana Toholjeva logika poseduje poremećenu univerzalnost primenljivu na svaku vrstu primera, recimo, Aušvic, pa bi se njegov tekst mogao i ovako čitati: "Navršilo se punih pedeset dve godina otkako se u Aušvicu nije dogodilo ništa. Ništa neobično bar za onu vrstu lokalnog i međuverskog sukoba u kakvima se događa sve i svašta. Za ovih mnogo naoko mirnodopskih leta aušvicko ništa ratnohuškački je pretvoreno u nešto golemo i strašno. Njime su se zabavljale inostrane vlade, padale i iznova se konstituisale, ono im je podizalo i spuštalo nivo državne potentnosti. Nad njime su onamo cmizdrili krupni, ovamo sitni državnici: njime se ovde napaljivala nemačka; onde jevrejska omladina."
 
Pomisao da bi se ovako nešto smrdljivo štampalo usred Nemačke i da niko ne reaguje: ni Vlada, ni Parlament, ni tužilac, ni javnost, baš niko – izgleda onoliko naučno-fantastično koliko je to realno u Srbiji gde se upravo to dogodilo: Ništa!
 
Šta, uostalom, očekivati od Vlade Vojislava Koštunice koja je elegantno zaboravila Srebrenicu i kojoj ni na pamet nije palo da na godišnjicu ovog nečuvenog masakra u Potočare pošalje makar petog zamenika državnog sekretara za prosvetu ili energetiku? Šta očekivati od nabildovane srpske javnosti u kojoj većina ljudi zdušno veruje da su Markale i Srebrenica propagandni trikovi a dragi Ratko Mladić naša jedina uzdanica u obrani SrBstva? Šta očekivati od tužioca kad je u ovoj državi sasvim legalno poricati bilo koji zločin: Dahau je prethodnica Markala, tobožnje žrtve samo izmišljeni deo čuvene jevrejske zavere!
 
Slobodno zalaganje za istrebljenje svim sredstvima, uz veličanje nacističkih ideja usađenih u tzv. Republiku Srpsku – u Srbiji je sasvim legitimno! A što ne bi bilo kad između Toholja i Koštunice nema nikakvih ideoloških neslaganja oko Srebrenice: ono što Voja K. misli, Miroslav T. glasno kaže! U čitavoj ovoj priči, kolektivno ćutanje Demokratske stranke i njenog šefa Borisa Tadića odavno nije ništa neobično; ta savršena vrsta besramne ljigavosti zarad koalicionog interesa – zagadila je Srbiju na isti način na koji funkcioniše mafijaška skupina G17+, spremna na svako ćutanje kad su pare u pitanju!
 
VELIKO SVE: Kad je pre nekoliko nedelja, inicijativa građana, zajedno sa 35.000 potpisa, stigla u Skupštinu Srbije, kojom se traži da se smanji ili ukine PDV na proizvode za decu – hitro je reagovala srpska Vlada i ekspresno odbila ovaj zahtev, objašnjavajući da će se tako poremetiti budžet, da u ovom historijskom trenutku deca nemaju prava na popust, da zahtev nije utemeljen na odgovarajući način, da nema para, da ima prečih stvari, ukratko, Njet! Onda se srpski Patrijarh Pavle obratio verniku Koštunici i predložio da se smanji ili ukine PDV na proizvode za decu: Vlada je opet hitro reagovala i ekspresno prihvatila molbu Njegove Svetosti!
 
Pouka ove istinite bajke: da je Srbija teokratska država na unutrašnjem planu (čika Paja može sve što poželi) i ruska provincija na spoljnopolitičkom planu (čika Putin može sve što poželi), određuje koordinate zemlje čija šizofrenija poseduje dramatične dimenzije!
 
Sympathy For The Devil, poručili bi The Rolling Stones!